Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Kao jedna od vodećih nevladinih organizacija u Srbiji, Helsinški odbor sagledava stanje ljudskih prava u ukupnom društveno-ekonomskom i političkom kontekstu zemlje - zapravo, pristupa ovoj problematici na način koji se razlikuje od metoda ostalih organizacija koje se bave ljudskim pravima, što se najbolje očituje u redovnim godišnjim izveštajima. U našim izveštajima ne samo da analiziramo politike i trendove, koji presudno utiču na stepen ostvarivanja ljudskih prava u Srbiji u prethodnoj godini, već i izlazimo sa odgovarajućim zaključcima i preporukama.
U postavljanju kratkoročnih i dugoročnih prioriteta i ciljeva polazimo od pretpostavke da svako ozbiljnije bavljenje ljudskim pravima u Srbiji podrazumeva kontinuirano praćenje i analiziranje događaja, tendencija i faktora, koji određuju reformski potencijal zemlje, mogućnosti za njenu demokratsku tranziciju i "standardizaciju" javnog života, domete tranzicione pravde, spremnost političke elite da zemlju povede putem evroatlantskih integracija, i dominantnu klimu u društvu, uključujući tu i odnos prema svemu što je "drugo i drugačije" (u nacionalnom, političkom, verskom, itd. smislu). U tom kontekstu radimo na tematskim projektima u saradnji sa brojnim donatorskim organizacijama. Ono što je zajedničko svim našim projektima jeste da, sa jedne strane, faktografski alarmiraju javnost i relevantne činioce - u zemlji i van nje - o nedopustivim politikama i praksama, a, sa druge, zagovaraju primenu standarda i normi ponašanja, dominantnih u civilizovanom svetu i međunarodnoj zajednici današnjice. Drugim rečima, promovišu evropeizaciju Srbije.
Našu ukupnu misiju realizujemo kroz sledeće strateške programe:
I. Dokumentacioni/istraživački centar - sveobuhvatni program koji podržava stratešku orijentaciju naše organizacije i njenu institucionalnu održivost. Bazira se na ogromnom broju dokumenata - među kojima ima i veoma retkih - istraživačkom materijalu sakupljanom više od 20 godina, analizama, isečcima iz štampe, vlastitim ljudskim resursima i sposobnosti organizacije da u svoje aktivnosti uključi istaknute predstavnike liberalne inteligencije, kao i na velikom fondu naših bibliotekarskih izdanja i dokumentarnih serijala, i knjiga, odnosno filmova drugih izdavača i producenata. Program je utoliko značajniji jer nama koristi kao osnova za razvoj tematskih projekata i objavljivanje godišnjih izveštaja i drugih izdanja, a istraživačima, naučnicima, studentima, novinarima, itd. iz zemlje i inostranstva kao faktografska građa i izvor informacija.
II. Suočavanje sa prošlošću/istinom - tj. tranziciona pravda - program po kojem je naša organizacija prepoznatljiva i u zemlji i u regionu. U okviru ovog programa već gotovo 13 godina izdajemo časopis "Helsinška povelja", do sada smo objavili preko 130 knjiga, održali nebrojeno panela i javnih debata, proizveli jedanaest 60-minutnih dokumentarnih filmova, itd. Program na svojevrstan način povezuje sve strateške pravce našeg delovanja za podizanje svesti javnosti o uzrocima i posledicama raspada bivše Jugoslavije, ukupnom kontekstu i ključnim akterima, kažnjivosti zločina počinjenih "u ime nacije" u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu i u samoj Srbiji, lustraciji i nužnosti postizanja "moralnog minimuma" za normalizaciju Srbije i sposobnost društva da prevaziđe nasleđe jednog kriminalnog režima, ali i nacionalističkih politika nakon 5. oktobra 2000. godine.
III. Evropeizacija Srbije - zagovaranje standarda odgovornosti u javnom životu, naročito u oblasti parlamentarizma. Reč je o relativno novijoj strateškoj preokupaciji proistekloj iz činjenice da se Srbija rangira visoko na lestvici najkorumpiranijih zemalja u svetu, a još uvek ne poseduje odgovarajuće mehanizme u smislu prava i obaveza institucija, izabranih predstavnika i državnih službenika prema pravnom sistemu zemlje, kao ni normativni sistem koji bi ta ista prava i obaveze regulisao na relaciji institucije - građani. Program je najvećim delom fokusiran na transparentnost i odgovornost parlamenta, uključujući tu i javni diskurs izabranih predstavnika i javnih ličnosti, ravnopravnu rodnu zastupljenost i na rad sa izabranim predstavnicima na lokalnom nivou, posebno u višenacionalnim sredinama (kao što je Vojvodina) i u regionima u kojima su manjine u većini (Sandžak i jug Srbije).
IV. Alternativno obrazovanje mladih. Baveći se mladim ljudima iz cele Srbije - odraslim i obrazovanim bilo u atmosferi ratne propagande i poremećenog sistema vrednosti ili iskrivljenih predstava o zemlji i svetu kroz obrazovni sistem - program nastoji da što je moguće više mladih ljudi - učenika srednjih škola, studenata, profesionalaca, itd. - potakne na kritičko preispitivanje i prošlosti i sadašnjosti, probudi njihov reformski potencijal i osposobi za društveni aktivizam koji može otvoriti nove perspektive u njihovim životima.
V. Kultura ljudskih prava. Program je prevashodno usmeren na doslednu implementaciju glavnih međunarodnih i evropskih konvencija i instrumenata za zaštitu osnovnih ljudskih prava, naročito prava lica lišenih slobode (zatvorenika, institucionalizovanih psihijatrijskih bolesnika, itd.) i društveno marginalizovanih/osetljivih grupa. Ništa manje važan prioritet programa čini položaj nacionalnih manjina u Srbiji i, u tom kontekstu, očuvanje multietničkog i multikulturalnog karaktera srbijanskog društva.
VI. Rešavanje kriza/prevencija konflikata. Opšti ciljevi programa su prevazilaženje srpsko-albanskog animoziteta, samoizolacije i osećanja napuštenosti kosovskih Srba u enklavama, ali i smanjenje tenzija u višenacionalnim oblastima poput Sandžaka i juga Srbije, opterećenih teškim nasleđem kršenja ljudskih prava, ratnih zločina, progona, etnički motivisanog nasilja, državne represije, itd. u prošlosti i izloženih političkoj manipulaciji u sadašnjosti. Program spaja ljude iz antagoniziranih zajednica i grupa, ukazuje na mogućnosti života "pod istim krovom" i potstiče procese integracije u širu zajednicu.
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) je regionalna mreža nevladinih organizacija koja ima programe u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Od svog nastanka, 2003. godine, Inicijativa mladih za ljudska prava se bori za iste vrednosti.
Osnovne vrednosti Inicijative su istina, pravda, odgovornost, jednakost, sloboda, demokratija i mir. Borimo se za mir u regionu, ne samo za odsustvo rata, već za mir kao trajni proces koji podrazumeva suočavanje sa prošlošću, a koji rezultira kontinuiranom saradnjom zemalja i ljudi u regionu.
Mi ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i ratne zločince u javnom prostoru – insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i na pravnoj ali i moralnoj osudi odgovornih za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Mlade ljude iz regiona obrazujemo o ratnom nasleđu, vodeći dijalog o perspektivama demokratskog razvoja naših društava.
Aktivisti i aktivistkinje Inicijative, svesni da bez građanskog aktivizma nema demokratije, štite ljudska prava i ne daju osvojene slobode.
Sedišta Inicijative mladih za ljudska prava nalaze se u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Sarajevu i Prištini.